Besplatan web sajt ili prodavnica uz kupovinu hostinga?

Kha Concepts Blog Besplatan web sajt ili prodavnica uz kupovinu hostinga

Koliko ste puta do sada na društvenim mrežama naišli na ovakvu plaćenu reklamu? Mlade kompanije koje nude besplatnu izradu web sajta, ili online prodavnice, ukoliko kupite hosting (godišnji zakup servera na kome se nalazi taj sajt) kod njih? Slobodno možemo reći da je ovo neki vid obmane neupućenih klijenata, koji uz to što nemaju svest o značaju web sajta u 2024. godini (ali su čuli da nije loše imati ga), nemaju običaj ni da ulažu u marketing, pa samim tim uvek biraju jeftinije ili besplatne opcije.

Hajde da krenemo redom i razjasnimo zašto su ovakve reklame obmane!

Ko se bavi dizajnom i izradom web sajtova?

Web dizajn je oblast za koju ne postoji fakultet, obično se svodi na učenje programiranja, gde studenti kroz nekoliko smestara upoznaju kodiranje, programske jezike i nakon studija postaju programeri. Oni su stručnjaci koji umeju da naprave web sajt, ali su u 90% slučajeva bez ideje, jer da bi neko bio kompletno sposoban da kreira web sajt, potrebno je pored programiranja da se bavi i dizajnom, razume psihologiju boja, ličnosti, tržišta, prati trendove i pre svega ume da kreira koncept nekog projekta. Uz to, jako je bitan pristup klijentima, jer nije i ne može biti isti pristup za različite delatnosti.

Iz tog razloga, da bi nastao kvalitetan web sajt, na njemu radi tim koji se sastoji iz: web dizajnera, programera, osobe koja se bavi marketingom i SEO-om. Takođe, iskustvo je jedan od najvažnijih aspekata, jer se isključivo kroz dugogodišnji rad stiču znanja koja su prava, a koja pogrešna vizuelna i strukturalna rešenja na nekom sajtu.

Da biste postali uspešan web dizajner ili programer, za koje ste čuli da zarađuju nekoliko hiljada evra mesečno, neophodno je steći iskustvo kroz praktičan rad. To znači da zarada dolazi tek nakon nekoliko godina i da je potrebno biti strpljiv. Međutim, veliki broj programera, koji poseduju fakultetsko znanje, ali ne i praksu, nema strpljenja da čeka, pa dolazi na ideju da kreira kurseve i polaznike za mesec dana nauči osnovama. Računica je jasna, svakog meseca desetak polaznika, 200-300 evra po kursu i oni su rešili svoj problem – zarađuju dobro, a rade minimalno.

Problem nastaje u tome što oni koji jedva znaju 30% iz oblasti web dizajna, uče one koji sutradan Vama izrađuju web sajt za 200 ili 300e.

Koliko zapravo košta web sajt?

U pasusu iznad smo odgovorili na to šta bi sve trebalo da zna i koliko godina da uči ili praktično radi osoba koja se bavi web dizajnom, a sada ćemo odgovoriti koliko vremenski traje izrada jednog kvalitetnog web sajta.

  1. Upoznavanje sa klijentom, delatnošću: Ukoliko klijent već poseduje web sajt, treba sagledati šta je tu dobro, što se može iskoristiti, a šta je loše i treba izmeniti. Takođe, saslušati zahteve, želje i pripremiti se za kreiranje koncepta.
  2. Kreiranje vizuelnog i strukturalnog koncepta sajta: Istraživanje tržišta, konkurencije, vizuelnog identiteta firme, organizacija tekstova, fotografija.
  3. Dizajn web sajta: Proces u kome se crta izgled sajta, popularno rečeno faza UI/UX dizajna.
  4. Kreiranje sadržaja: Organizacija kvantiteta i kvaltieta tekstova, stručno dopunjavanje (kako bi posetioci dobili validne informacije), kao i korekcija tekstova za SEO.
  5. Programiranje: Proces programiranja web sajta na osnovu zadatog dizajna.
  6. Responsive: Prilagođavanje sajta mobilnim telefonima, tabletima i različitim ekranima.
  7. Optimizacija sadržaja i koda: Proces u kome se optimizacijom dobija maksimalna brzina učitavanja web sajta
  8. Prebacivanje sajta na server/hosting
  9. Kreiranje Google naloga, povezivanje sa mapom i ostalim alatima

Ovaj proces iziskuje vreme i obično je za prezentativni web sajt potrebno 8-12 dana (64-96 sati), dok je za online prodavnice nekada potrebno i više vremena, do 20ak dana (160 h).

Pomenuti proces je neizbežan, ukoliko se sajt izrađuje od nule i onako kako bi trebalo, pa na utrošeno vreme pomnožite sa satnicom tima (u nekim fazama rade dizajneri, u nekim programeri, pa se svodi na prosečnu cenu raadnog sata), koji se kreće između 20 i 30 evra, tu dobijemo jasnu računicu da bi prezentativni sajt koštao oko 1300-3500 evra, dok bi online prodavnica koštala između 2500-5000 evra.

Napominjemo, kompanija koja vam izrađuje web sajt, mora da da garancije na funkcionalnost i brzinu web sajta, uz uslugu mesečnog održavanja.

 

web sajt ili mobilna aplikacija

Besplatan web sajt?

Ako ste pažljivo pročitali sve do sada, apsolutno vam je jasno da niko nije u stanju da tako ozbiljan posao odradi besplatno, pogotovo ne ukoliko im platite hosting koji je 20-30 evra godišnje.

Naime, hosting koji je toliko pristupačan je share hosting, u prevodu, na serveru se pored vašeg sajta nalazi jos 300-500 drugih web sajtova, što znači da ne možete očekivati maksimalnu brzinu ili dnevni backup podataka. Serveri na kojima se nalazi samo vaš web sajt kostaju 120-180 evra na godišnjem nivou, a preporučljivi su za klijente koji poseduju nekoliko sajtova, pa mogu na svom serveru imati sve svoje sajtove.

Dakle, ukoliko vam neko ponudi besplatan web sajt, u 100% slučajeva se radi o nekoj temi, šablonu, gde oni samo ubace vaš logo, fotografije, tekstove i to je sve. Kod takvih sajtova nemate ništa lično, specifično, u većini slučajeva ne postoje ažuriranja, kao ni uređivanje sadržaja, pa tako nemate apsolutno nikakvu korist. Postojite na internetu, ali vaš sajt nikada niko neće pronaći.

Naša preporuka

Klijentima uvek savetujemo da ulaganje u web sajt treba biti investicija, a ne trošak, da je poenta povećanje obima posla, dolazak novih klijenata, ljudi koji nikada do sada nisu čuli ili sarađivali sa vama. Ima i toga da kompanije koje dobro posluju žele web sajt isključivo zbog imidža, ali se u marketing ulaže onda kada vam najbolje ide, a ne tada kada posao ide silaznom putanjom. Sa druge strane, apsurdno je da kompanija posluje dobro, a da nema lep i kvalitetan sajt, jer je već odavno web sajt postao ogledalo firme.

 

 

0 odgovora

Ostavite komentar

Želite da se pridružite diskusiji?
Slobodno dajte svoj doprinos!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *